Син бана Закарића освећује оца и браћу 0001    Пије вино до седам сердара 0002    У Котару, мисту јунашкоме, 0003    Па међу се они бесидили: 0004    »Да вам бора, моја браћо мила. 0005    Је ли веће вриме долазило, 0006    Долазило петнаест година, 0007    Откад дође од Јанока Вуче, 0008    Пак је равни Котар поробио, 0009    Поробио бана Закарића 0010    И његову осикао главу, 0011    Два му сина на колац набио, 0012    А дви му је ћерце заробио; 0013    На дому му не остаде нитко 0014    Већ несрићна његова љубовца, 0015    Један синак од пола године 0016    По имену Закарићу Нико; 0017    Тја и њега да посиче Вуче, 0018    Ал га стара заклињала мајка: 0019    »Немој, Вуче, мили господаре, 0020    Немој сићи мојега дитета, 0021    Већ га чекај петнаест година! 0022    Кад му буде петнаест година, 0023    Онда сађи у равне Котаре, 0024    Па погуби малог Закарића.« 0025    Када Вуче ричи разумио, 0026    Не хти посић малог Закарића. 0027    На мајку му коња нагонио, 0028    Пак му мајку ногам’ погазио.« 0029    Мисле они, да нитко не чује, 0030    Али чује мали Закарићу. 0031    Пак се бише на ноге скочио 0032    И старици мајци бесидио: 0033    »Моја мајко, моја милоснице! 0034    Је л’ истина, што говоре људи, 0035    Да је прошло петнаест година, 0036    Откад дође од Јанока Вуче, 0037    Да је равни Котар поробио, 0038    Нашу, мајко, прибијелу кулу, 0039    Мому баби осикао главу, 0040    Два ми брата на колац набио, 0041    А дви моје сестре заробио? 0042    И ја бијах од пола године, 0043    Тја и мени да осиче главу, 0044    Ти га моја заклињала мајка: 0045    »Немој, Вуце, мили господаре, 0046    Немој сићи нејаког дитета, 0047    Већ га чекај петнаест година, 0048    Кад му буде петнаест година, 0049    Онда сађи у равне Котаре, 0050    Па погуби малог Закарића.« 0051    Када Вуче ричи разумио, 0052    Тад те, мајко, коњем погазио.« 0053    Кад је мајка ричи разумила, 0054    Па је своме сину бесидила: 0055    »Истина је, моје дите драго.« 0056    Када Нико ричи разумио, 0057    Па је старој мајци бесидио: 0058    »Стара мајко, моја милостива, 0059    Приправи ми лаке брашњенице, 0060    Нек су слатке ко својему сину, 0061    Нек су лаке мом коњу дорину.« 0062    Пак ево га у топлу одају, 0063    Па се момче оправило липо. 0064    Ето ти га у подруму коњма, 0065    Па оправи притила дорина, 0066    Док не бише справне брашњенице, 0067    Па је својој бесидио мајци: 0068    »Иђем бижат у планину, мајко, 0069    Јер ће доћи од Јанока Вуче, 0070    Пак ће моју он осићи главу.« 0071    А да видиш малог Закарића, 0072    Он не иде у црну планину, 0073    Оде право ка Јаноку граду. 0074    Кад је доша’ на воду Цетину, 0075    Ту он нађе дви младе дивојке, 0076    Дви дивојке, обе биљарице, 0077    Једна боса, друга гологлава. 0078    Божју им је помоћ називао: 0079    »Божја помоћ, до дви биљарице!« 0080    Оне њему липше одвратиле: 0081    »Да си здраво, на коњу делијо!« 0082    А вели им са коња делија: 0083    »Да вам бора, дви младе дивојке! 0084    Што л’ сте јадне, босе, гологлаве? 0085    Ал сте саме собом изгубиле, 0086    Ал дворите туђа господара?« 0087    Дивојке му младе бесидиле: 0088    »Нисмо цуре собом изгубиле, 0089    Већ дворимо туђа господара, 0090    По имену од Јанока Вука. 0091    Ми смо обе чемерне сестрице, 0092    А сестрице, обе робињице, 0093    Закарића рода и племена. 0094    Ево има петнести година, 0095    Откад дође од Јанока Вуче, 0096    Пак је равни Котар поробио, 0097    Поробио бана Закарића, 0098    И њему је осикао главу, 0099    Оба брата на колац набио, 0100    И нас до дви сестре заробио. 0101    На дому нам нитко не остаде 0102    Већ старица наша мила мајка, 0103    Један братац од полу године, 0104    По имену Закарићу Нико, 0105    Тја и њему да осиче главу, 0106    Ал га наша заклињала мајка: 0107    »Немој, Вуче, мили господаре, 0108    Немој сићи малога дитета, 0109    Већ га чекај петнаест година; 0110    Кад му буде петнаест година, 0111    Онда сађи у равне Котаре, 0112    Па погуби малог Закарића!« 0113    Када Вуче ричи разумио, 0114    Тад нам мајку коњем погазио, 0115    Па смо јадне до Бога милога: 0116    Ево има полу годинице, 0117    Да се Вуче у Котаре спрема, 0118    Да посиче брата рођенога.« 0119    А вели им мали Закарићу: 0120    »Да вам бора, дви липе дивојке, 0121    Ди су двори од Јанока Вука?« 0122    А веле му дви младе дивојке: 0123    »Да ти бора, на коњу делијо! 0124    Кад ли додеш гвозденој капији, 0125    Ти окрени са ливим сокаком, 0126    Крај сокака популана врата, 0127    Звекачало од сувога злата, 0128    Канат дигни, отворит ћеш врата. 0129    Кад улизеш тамо у авлију, 0130    До три јесу напореду куле, 0131    Она кула од Јанока Вука.« 0132    Када момче ричи разумило, 0133    Плахо свога потира дорина. 0134    Када дође гвозденој капији, 0135    Он окрену са ливим сокаком. 0136    Крај сокака популана врата, 0137    Звекачало од сувога злата. 0138    Канат диже, отворио врата, 0139    Па утира дору у авлију. 0140    У авлији разјаши дорина, 0141    Прибаци му диждун на јабуку, 0142    Па се дорат вода по авлији, 0143    А он узе једну плоску вина, 0144    Подви ноге, сиде пити вино. 0145    Малашно је вриме постајало, 0146    Угледа га Вукова љубовца, 0147    Пак је ’вако њему бесидила: 0148    »Бор т’ убио, незнана делијо, 0149    Брез тестира дође у авлију! 0150    Ако т’ види од Јанока Вуче, 0151    Ти ћеш, бели, изгубити главу 0152    И јунашку снагу оставити.« 0153    Донесе му једну купу вина, 0154    Па је ’вако њему бесидила: 0155    »На, момчићу, понапиј се вина, 0156    Па ти бижи из наше авлије, 0157    Јер је Вуче трудан и уморан: 0158    Ево има полу годинице, 0159    Да се спрема у равне Котаре, 0160    Да погуби малог Закарића.« 0161    А вели јој мали Закарићу: 0162    »Кушко, кујо, ти Вукова љубо! 0163    Ајде, бона, ти повиди Вуку, 0164    Да је доша’ мали Закарићу 0165    Да се доша’ с њиме побратити!« 0166    А кад млада ричи разумила, 0167    На бијелу узлазила кулу, 0168    Па је она Вуку повидила. 0169    Када Вуче ричи разумио, 0170    Он се бише на ноге скочио, 0171    Ево ти га на прозоре кули, 0172    Па је ’вако момку бесидио: 0173    »Зар си дошло, хуле и копиле, 0174    Зар си доша’ да т’ осичем главу?« 0175    А вели му мали Закарићу: 0176    »Бора теби, од Јанока Вуче, 0177    Ајде, Вуче, на мејдан јунашки, 0178    Да видимо, тко је јунак бољи!« 0179    Када Вуче ричи разумио, 0180    Па се бише на ноге скочио, 0181    Тер се бише направио липо. 0182    Ево ти га у подруме коњма, 0183    Па прихвати вранца од мејдана, 0184    Па одоше на мејдан јунашки. 0185    А бесиди од Јанока Вуче: 0186    »Завод’ коња, мали Закарићу« 0187    Када чује мали Закарићу, 0188    Он заведе дебела дорина, 0189    Под дитетом дорат од мејдана, 0190    Све ми гледа међу очи Вука. 0191    Чим је Вуче џилит испустио, 0192    Клече дорат на оба колина, 0193    Бојно га је копје натхватило. 0194    А да видиш малог Закарића, 0195    У десну га прихватио руку, 0196    Па је ’вако бесидио Вуку: 0197    »Стан’ ти мени, од Јанока Вуче! 0198    Стан’ ти мени, како сам ја теби!« 0199    А кад види од Јанока Вуче, 0200    Да је јунак мали Закарићу, 0201    Он побиже натраг на вранчићу, 0202    А за њиме мали Закарићу 0203    На својему притилу дорими. 0204    До по педља вранчић бржи бише, 0205    Од пола га пристигну дорате. 0206    Достиже га код авлинских врата: 0207    Мало га се сабљом добавио 0208    Брцимице, ама смртимице. 0209    На дви га је поле раставио: 0210    Пола паде на траву зелену, 0211    Остаде му дупе на вранчићу. 0212    Русу му је осикао главу, 0213    Па је метну дори у зобницу, 0214    Па потира дебела дорина, 0215    Ево ти га у Вукову кулу, 0216    Купи благо, а носи хаљине. 0217    Па налази виреницу љубу, 0218    Виреницу од Јанока Вука, 0219    Па је баца кули на прозоре, 0220    Па је на њу коња нагонио: 0221    »’вако, Вуче, моју милу мајку!« 0222    Налази му сина јединога, 0223    Дите мало у небеса баца, 0224    На својој га дочекује ћорди. 0225    Па у кули ватру наложио, 0226    Да се не би штета учинила. 0227    У та доба дви младе дивојке, 0228    Дви дивојке, Никине сестрице, 0229    Дви сестрице, обе робињице, 0230    Робињице од Јанока Вука. 0231    Нико сестре грли и целива, 0232    Па је цуре оправио липо 0233    Све одићом Вукове љубовце. 0234    Оде с њима у равне Котаре, 0235    Носећ благо од Јанока Вука. 0236    Кад је доша’ у равне Котаре, 0237    Он је стару дозивао мајку: 0238    »Стара мајко, моја милостива! 0239    Ево теби дви моје сестрице, 0240    Моје секе, а твоје су ћерце. 0241    Ево глава од Јанока Вука, 0242    Који мога погуби бабајка, 0243    На те, мајко, натира коњица, 0244    Два ми брата на колац набио, 0245    Обе моје заробио секе, 0246    И мене је тио погубити, 0247    Ал Бог даде и срића од Бога, 0248    Да јабуку за јабуку вратим. 0249    Зло чинио, горе довршио, 0250    Тако бише од Бога суђено!«